Beseda 226
Beseda 226.
O drugu koji je otišao sa sveta ovog pre pojave neprilika
للهِ بَلَاءُ فُلَانٍ، فَلَقَدْ قَوَّمَ الْأَوَدَ، وَدَاوَى الْعَمَدَ، وَأَقَامَ السُّنَّةَ، وَخَلَّفَ الْفِتْنَةَ، ذَهَبَ نَقِيَّ الثَّوْبِ، قَلِيلَ الْعَيْبِ، أَصَابَ خَيْرَهَا، وَسَبَقَ شَرَّهَا، أَدَّى إِلَى اللهِ طَاعَتَهُ، وَاتَّقَاهُ بِحَقِّهِ، رَحَلَ وَتَرَكَهُمْ فِي طُرُقٍ مُتَشَعِّبَةٍ، لَا يَهْتَدِي بِهَا الضَّالُّ، وَلَا يَسْتَيْقِنُ الْمُهْتَدِي
Neka Bog nagradi čoveka takvog i takvog, koji je ispravio nepravdu, izlečio bolest, uspostavio sunet i odbacio zabludu. Otišao je u odeći čistoj i s nedostacima malim. Dosegao je dobro sveta ovoga i utekao zlu njegovom. Pokorio se Bogu i bio Ga svestan kako Mu to dolikuje. Otputovao je daleko, pa ih ostavio na putevima razilazećim na kojima se zalutali ne može uputiti, niti vođeni biti siguran.
