Besede Zapovednika vernika, a.s.

Beseda 121

Share

Beseda 121.

Zapovednik vernika razgovara sa Haridžijama

وقد خرج إلى معسكرهم وهم مقيمون على إنكار الحكومة، فقال عَلَيهِ السَّلامُ:

On, mir s njim, je otišao do logorište haridžija koji su insistirali na osudu arbitraža, pa im je rekao:

أَ كُلُّكُمْ شَهِدَ مَعَنَا صِفِّينَ؟ فَقَالُوا: مِنَّا مَنْ شَهِدَ وَمِنَّا مَنْ لَمْ يَشْهَدْ. قَالَ: فَامْتَازُوا فِرْقَتَيْنِ، فَلْيَكُنْ مَنْ شَهِدَ صِفِّينَ فِرْقَةً، وَمَنْ لَمْ يَشْهَدْهَا فِرْقَةً، حَتَّى أُكَلِّمَ كُلًّا مِنْكُمْ بِكَلَامِهِ، وَنَادَى النَّاسَ، فَقَالَ: أَمْسِكُوا عَنِ الْكَلَامِ، وَأَنْصِتُوا لِقَوْلِي وَأَقْبِلُوا بِأَفْئِدَتِكُمْ إِلَيَّ، فَمَنْ نَشَدْنَاهُ شَهَادَةً فَلْيَقُلْ بِعِلْمِهِ فِيهَا، ثُمَّ كَلَّمَهُمْ، عَلَيهِ السَّلامُ، بِكَلَامٍ طَوِيلٍ مِنْ جُمْلَتِهِ أَنْ قَالَ، عَلَيهِ السَّلامُ: أَ لَمْ تَقُولُوا عِنْدَ رَفْعِهِمُ الْمَصَاحِفَ حِيلَةً وَغِيلَةً وَمَكْرًا وَخَدِيعَةً، إِخْوَانُنَا وَأَهْلُ دَعْوَتِنَا، اسْتَقَالُونَا وَاسْتَرَاحُوا إِلَى كِتَابِ اللهِ سُبْحَانَهُ، فَالرَّأْيُ الْقَبُولُ مِنْهُمْ وَالتَّنْفِيسُ عَنْهُمْ؟ فَقُلْتُ لَكُمْ: هَذَا أَمْرٌ ظَاهِرُهُ إِيمَانٌ وَبَاطِنُهُ عُدْوَانٌ، وَأَوَّلُهُ رَحْمَةٌ وَآخِرُهُ نَدَامَةٌ، فَأَقِيمُوا عَلَى شَأْنِكُمْ، وَالْزَمُوا طَرِيقَتَكُمْ، وَعَضُّوا عَلَى الْجِهَادِ بَنَوَاجِذِكُمْ، وَلَا تَلْتَفِتُوا إِلَى نَاعِقٍ نَعَقَ، إِنْ أُجِيبَ أَضَلَّ، وَإِنْ تُرِكَ ذَلَّ، وَقَدْ كَانَتْ هَذِهِ الْفَعْلَةُ وَقَدْ رَأَيْتُكُمْ أَعْطَيْتُمُوهَا، وَاللهِ، لَئِنْ أَبَيْتُهَا مَا وَجَبَتْ عَلَيَّ فَرِيضَتُهَا، وَلَا حَمَّلَنِي اللهُ ذَنْبَهَا، وَواللهِ، إِنْ جِئْتُهَا إِنِّي لَلْمُحِقُّ الَّذِي يُتَّبَعُ، وَإِنَّ الْكِتَابَ لَمَعِي، مَا فَارَقْتُهُ مُذْ صَحِبْتُهُ، فَلَقَدْ كُنَّا مَعَ رَسُولِ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ، وَإِنَّ الْقَتْلَ لَيَدُورُ عَلَى الْآباءِ وَالْأَبْنَاءِ وَالْإِخْوَانِ وَالْقَرَابَاتِ، فَمَا نَزْدَادُ عَلَى كُلِّ مُصِيبَةٍ وَشِدَّةٍ إِلَّا إِيمَانًا، وَمُضِيًّا عَلَى الْحَقِّ، وَتَسْلِيمًا لِلْأَمْرِ، وَصَبْرًا عَلَى مَضَضِ الْجِرَاحِ، وَلَكِنَّا إِنَّمَا أَصْبَحْنَا نُقَاتِلُ إِخْوَانَنَا فِي الْإِسْلَامِ عَلَى مَا دَخَلَ فِيهِ مِنَ الزَّيْغِ وَالِاعْوِجَاجِ وَالشُّبْهَةِ وَالتَّأْوِيلِ، فَإِذَا طَمِعْنَا فِي خَصْلَةٍ يَلُمُّ اللهُ بِهَا شَعَثَنَا، وَنَتَدَانَى بِهَا إِلَى الْبَقِيَّةِ فِيمَا بَيْنَنَا رَغِبْنَا فِيهَا، وَأَمْسَكْنَا عَمَّا سِوَاهَا

“Bejaste li svi na Sifinu s nama?” Oni odgovoriše da neki bejahu, a da neki ne bejahu. Zapovednik vernika reče: Onda se razdvojite na grupe dve. Prvu, onih koji bejahu na Sifinu, i drugu, onih koji ne bejahu, tako da se svakoj mogu obratiti onako kako dolikuje. Tada povika ljudima: Prestanite da govorite i budite mirni da čujete ono što kažem. Okrenite mi srca svoja. Od kojeg god zatražimo svedočenje, neka ga da prema svom znanju o tome. A onda je Zapovednik vernika dugo razgovarao s njima i tokom tog rekao: Kad su uzdigli Kur'an radi varke, smicalice i prevare, zar niste rekli: „Oni su braća naša i drugovi naši u prihvatanju islama. Oni žele od nas da prestanemo s borbom i traže zaštitu pomoću knjige Boga Uzvišenog. Mišljenje je naše da se treba složiti s njima i okončati muke njihove.“ Tada sam vam rekao: U tome je vera spoljašnjost, ali unutrašnjost je neprijateljstvo. Početak njen je samilost, a svršetak kajanje. Zato ostanite verni gledištu svome i čvrsti na putu svome. Stisnite zube svoje za džihad i ne obraćajte pažnju na viku vikača*. Ako mu se odazovete, zavešće vas, ali ako ga ostavite, biće ponižen. Ali to je bilo i video sam vas kako ste saglasni s tim. Boga mi, da sam to odbacio, ono ne bi bilo obavezno za mene, niti bi Bog svalio greh na mene. I, Boga mi, sad kad sam to prihvatio, zaista jedini zaslužujem da budem sleđen, jer je, nema sumnje, knjiga uz mene. Nikada se od nje nisam odvajao otkad sam prihvatio da budem s njom. Mi smo bili s Poslanikom, Bog blagoslovio njega i potomke njegove, u bitkama u kojima su ubijanju bili izloženi među sobom očevi, sinovi, braća i rođaci. Pa ipak, sve nevolje i nedaće samo su nas snažile u verovanju, napredovanju u istini, u pokoravanju naredbi i u podnošenju bola od rana. A sad se moramo boriti protiv braće naše u islamu zato što su u njega prodrli zavođenje na put krivi, nepoštenje, sumnje i tumačenje. Ipak, ako otkrijemo način ikakav kojim će nas Bog ponovo okupiti zajedno u metežu našem i kojim se možemo međusobno približiti, u bilo kakvim ostacima zajedničkim među nama, prihvatićemo ga i odustati od svega drugog.

—————————————-

* Ovo se odnosi na Muaviju i Amra ibn Asa.

  • 7 Marta, 2019

Oznake:

Možda će vas zanimati