Abdullah ibn Umejr i Ummu Veheb padaju kao šehidi
Abdullah ibn Umejr i Ummu Veheb padaju kao šehidi
Jesar, sluga Zijadov, i Salim, sluga Ubejdullaha ibn Zijada, izašli su i zatražili protivnika za borbu. Na to su Habib ibn Mazahir i Burejr ibn Hudejr ustali ispred Imamovih prijatelja i izrazili spremnost. Imam je od njih zatražio da sjednu.
Abdullah ibn Umejr el-Kelbi je zatim ustao sa svog mjesta.[1] On je prije, u Nuhejlu bio saznao da se ljudi spremaju za rat s Husejnom pa zatražio više podataka i potvrdili su mu da se ljudi zaista spremaju za rat s Husejnom, sinom Fatime, kćerke Božijeg Poslanika, a on je odgovorio:
“Tako mi Boga, silno sam želio da ratujem s mnogobošcima. Ja se nadam da nagrada koju će Bog dati onima koji se bore protiv onih koji ratuju protiv sina kćerke Božijeg Poslanika neće biti manja od nagrade borbe protiv mnogobožaca.”
Zatim je otišao kod svoje supruge i prenio joj ono što je čuo te joj rekao svoju odluku vezanu za odlazak imamu Husejnu. Njegova supruga Umm Veheb ga je podržala rekavši mu:
“Ispravno si postupio, da te Allah učvrsti na ispravnom putu. Učini kako si odlučio i mene povedi sa sobom.”
Istu tu noć je krenuo sa suprugom do Imama, stigao na Kerbelu i bio s njim[2] pa kad su Jesar i Salim ustali da traže protivnika za borbu, htio je da ide u rat protiv njih i zatražio je dozvolu:
“O, Ebu Abdullah (Husejne), Bog ti dao svako dobro, dozvolite mi da idem ratovati s njima!”
Imam je, gledajući njegov stas i visinu rekao: “Tebe vidim kao borca koji je prikladan njima. Možeš ići u rat protiv njih.” Kad je stao ispred njih, upitali su ga: “Ko si ti?” On se predstavio. Pošto ga nisu poznavali, nisu željeli da se bore s njim, nego su zahtijevali da to budu ili Zuhejr ibn el-Kajn, ili Habib ibn Mazahir, ili Burejr ibn Hudejr. Dok je Jesar stajao ispred Salima, Abdullah ibn Umejr je rekao:
“O, sine razvratnice! Ti si došao da se boriš sa čovjekom iz ove skupine i između njih je došao onaj koji je bolji od tebe.”
Potom ga je napao i udario ga sabljom. Još uvijek je bio zaokupljen njime kada ga je Salim uz poklik napao zamahnuvši sabljom. Abdullah ga je svojom rukom spriječio, ali mu je sablja otkinula prste. Jednim udarcem je i Salima poslao u smrt i pjevanjem borbene pjesme predstavio sebe. Njegova supruga, Umm Veheb, kada je to vidjela, iščupala je stup šatora, krenula prema suprugu i rekla: “Oca i majku bih žrtvovala za tebe, ratuj na putu čiste Poslanikove porodice.”[3] Abdullah, njen suprug, došao je do nje i zatražio da se vrati ženama. Ona se uhvatila za Abdullahove skuti i rekla: “Tako mi Boga, neću te ostaviti dok ne umrem s tobom.” Onda se imam Husejn njoj obratio: “Da Allah da svako dobro vašoj porodici. Vrati se ženama i ostani s njima. Ne traži se od žena da ratuju.” I ona se vratila.[4]
Nakon što se borba zaoštrila, Abdullah ibn Umejr ubio je još dva neprijateljska vojnika. On je ratovao s hrabrošću kakva se rijetko mogla vidjeti. Na kraju su ga napale dvije osobe iz neprijateljske vojske po imenu Hani ibn Subejt i Bukejr ibn Hajj i on postade šehid. Umm Veheb, njegova supruga, došla je i sjela iznad njegove glave. Dok je čistila prašinu i zemlju s njegovog lica rekla je: “Neka ti je prijatan Džennet.” Šimr ibn zil-Dževšen, ugledavši taj prizor, naredio je svom slugi Rustumu da udari kopljem po njenoj glavi. Rustum je kopljem udario ženu u glavu i ona je pored svoga muža postala šehid.[5]
[1]El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 8, str. 182; Ensabu-l-enšaf, sv. 3, str. 190; Taberi, sv. 5, str. 430; El-Kamil, sv. 4, str. 65.
[2]Taberi, sv. 5, str. 431; El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 8, str. 182. Ibn Kesir je njegovo ime zabilježio kao Abdullah ibn Numejr.
[3]Ensabu-l-enšaf, sv. 3, str. 191; Taberi, sv. 5, str. 431; El-Kamil, sv. 4, str. 66.
[4]Ensabu-l-enšaf, sv. 3, str. 183; Taberi, sv. 5, str. 431; El-Kamil, sv. 4, str. 67.
[5]Ensabu-l-enšaf, sv. 3, str. 195; Taberi, sv. 5, str. 439; El-Kamil, sv. 4, str. 70.
