Faktor privređivanja, rada i zalaganja

Faktor privređivanja, rada i zalaganja

Božiji Poslanik, s.a.v.a., kaže:

إِن قامت الساعةُ و في يَدِ أحدكمْ الفَسيلةُ فَإِنِ استطاعَ أن لا تَقومَ الساعةُ حتّى يَغْرِسهَا فليغرِسْها

“Ukoliko nastupi Sudnji dan, a neko od vas bude u ruci imao mladicu drveta i ako ostane vremena tek toliko da je zasadi, neka je zasadi.”^[1]

Božiji Poslanik, s.a.v.a., je rekao:

نِعم المالُ النَّخلُ، مَن باعها فلمْ يُخْلِفْ مَكانها فإنَّ ثَمَنَها بِمَنْزلةِ رَمادٍ على رأسِ شاهِقةٍ اشتدت به الريحُ في يومٍ عاصفٍ

“Divan li je imetak hurmina palma! Onaj ko proda hurminu palmu i na njeno mjesto ne posadi drugu stabljiku, novac od onog stabla je poput pepela na vrhu uzvisine koji vihor u olujnom danu raznese.”^[2]

Časni Poslanik, s.a.v.a., veli:

ما مِن مُسلِمٍ يَغرِسُ غرساً أو يزرعُ زرعاً فيأكل مِنه إنسانٌ أو طيرٌ أو بهيمَةٌ إلاّ كانتْ لهُ بهِ صدَقةٌ

“Nema nijednog muslimana koji posadi voćku ili zasije usjev, pa iz njih budu jeli ljudi, ptice ili životinje, a da mu se to neće računati kao sadaka.”^[3]

Imam Ali, a.s., je kazao:

من وَجدَ ماءً و تُراباً ثُمَّ افْتَقَرَ فأَبْعَدَه اللهُ

“Ko imadne vodu i zemlju pa (ne iskoristi svoju snagu) i dalje bude siromašan – neka je prokletstvo Božije na njega.”^[4]

Islam stavlja najveći naglasak na rad, trud i pokretanje točka ekonomije te ni u najtežim trenucima ne zaboravlja vrijednost privređivanja. Tako je Imam Sadik, a.s., kazao Hišamu:

يا هشامُ إنْ رأَيتَ الصفَّينِ قَدِ التقيا فلا تدَعْ طَلَبَ الرزقِ في ذلك اليومِ

“O Hišame, ni kada vidiš dvije vojske u redovima kako su se sukobile, nemoj prestajati tragati za opskrbom tog dana.”^[5]

I pored svih ovih preporuka i ukazivanja na važnost bavljenja ekonomijom i privređivanjem ipak nigdje nije rečeno da ekonomija predstavlja temeljno načelo ljudske sreće. Jednostavno, nije joj dat značaj veći od onog stvarnog koji i zaslužuje. Dakle, sa stanovišta islama, stavljanje u promet ljudskih snaga i prirodnih resursa na privređivanje jeste samo jedna grana na stablu ljudske sreće, iako treba naglasiti da se radi o vrlo važnoj grani ljudske sreće. Ljudi koji vjeruju u prednost ekonomije u osiguravanju ljudske sreće nisu spoznali čovjeka. Štaviše, srozali su njegov ugled na nivo stroja ili sposobne životinje.

[1] Biharu-l-envar, sv. 23., str. 6.

[2] Mustedrek, sv. 2., str. 501.

[3] Musned Ahmed, sv. 6., str. 362; Tefsiru-l-Kurtubi, sv. 4., str. 36.

[4] Biharu-l-envar, sv. 23., str. 19.

[5] Vesail, sv. 4., str. 101.