Odbrojavanje dana do šehadeta Božijeg Poslanika, s.a.v.a. – 2

Odbrojavanje dana do šehadeta Božijeg Poslanika, s.a.v.a.

 

Hadis sekalejn

 

Šta se desilo u srijedu 22 safera 11. godine po Hidžri po mjesečevom kalendaru, 6. hordada 11. godine po Hidžri po sunčevom kalendaru, 22 maja 632. godine po gregorijanskom kalendaru?

Prethodna tri dana Božiji poslanik je bio bolestan. Danas je srijeda. Poslanik je od silne boli svezao platno oko glave.

Zapovjednik vjernika, a.s., koji nije napuštao Poslanika, osim u nekim slučajevima kada je to bilo nužno, sada se nalazi pored Poslanika.

Božiji poslanik se ustaje i stavlja desnu ruku na Alijevo rame, a lijevu na rame Fadl ibn Abbasa (svoga amidžića) i kreće prema džamiji. Poslanik se penje uz minber i naređuje Fadlu da pozove ljude da se okupe u džamiji. Nakon što su se ljudi okupili u džamiji Božiji poslanik je u kratkom govoru nakon hvale i veličanja Boga rekao:

„O ljudi moja smrt je blizu. Znajte da ja među vama ostavljam Knjigu božiju i moju porodicu, moj Ehli bejt, i odlazim.“

Potom je uzeo ruku Imama Alija i rekao:

„Ovo je Ali ibn Ebi Talib koji je uz Kur'an, a Kur'an je uz njega. Oni se do Sudnjeg dana neće razdvojiti.“[1]

Potom je rekao:
„O ljudi, kome god sam nešto obećao neka dođe kod mene da ispunim obećanje.“[2]
Poslanik je nakon ovih riječi stao na namaz.
Nakon namaza se još jedanput popeo na minber i ponovio ono što je već rekao.
Čovjek se ustao i rekao:
„O Božiji poslaniče kada sam se oženio obećao si da ćeš mi dati tri dirhema.“
Poslanik, s.a.v.a., je naredio Fadlu da mu da tri dirhema. Onda je Poslanik ovako nastavio:
„Ko god strahuje za svoju dušu (i zabrinut je za svoje duhovne i moralne probleme) neka se ustane da proučim dovu za njega.“
Ustala je skupina ljudi i ispričala svoje probleme. Govorili su o onome što ih muči.
Ustao se Omer ibn Hatab koji je trebao biti u Usaminoj vojsci, a umjesto toga tada je bio prisutan u džamiji i počeo je da kori one koji su iznijeli svoje potrebe Poslaniku.
„Vi ste sebe osramotili.“ – rekao je.
Poslanik je na početku uputio dovu za one koji su bili u problemima, a onda je rekao:
„Sramoćenje na dunjaluku je bolje od sramoćenja na ahiretu.“
Potom je sišao sa minbera.[3]
Omerove uzastopne kritike u posljednjim danima Poslanikovog, s.a.v.a., života u Poslanikovom prisustvu često su se mogle vidjeti. Izgleda da je on iznošenjem ovakvih riječi imao plan da sebe više pokaže u društvu toga vremena.
On će se u bliskoj budućnosti okoristiti tim kritikama i prigovorima pred Poslanikom, s.a.v.a.

[1] Džavahirul-akdejn, str. 240, Jenabi’ul-mavadde (sve sunitski izvori)

[2] Menakibe Āle ebi Talib, sv. 1, str. 219, Biharul-envar, sv. 22, str. 472

[3] Tarihe Tabari, sv. 2, str. 434, Medžme’u zevaid, sv. 9, str. 26.