Preseljenje Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i ukop
Preseljenje Božijeg Poslanika, s.a.v.a., i ukop
U posljednjim trenucima uz Božijeg Poslanika, s.a.v.a., su bili samo Ali ibn Ebu Talib, Beni Hašim i njegove supruge. Ostali su saznali za njegovo preseljenje kad su se plač i jadikovanje podigli iz Poslanikove, s.a.v.a., kuće zbog tuge rastanka od miljenika, a srca su lupala zbog nestrpljivosti nad preseljenjem najčasnijeg Božijeg stvorenja.
Vijest o njegovom preseljenju se proširila u Medini kao vatra po sasušenoj travi. Ljudi su utonuli u tugu i zbunjenost uprkos tome što ih je Božiji Poslanik, s.a.v.a., bio spremio za to i više puta obavijestio o svom preseljenju te opručio ummetu neophodnost pokornosti njegovom zaštitniku i njegovom nasljedniku, Aliju ibn Ebu Talibu, a.s.
Njegovo preseljenje je bilo žestok udarac koji je potresao savjest muslimana pa se Medina uzburkala, a zbunjenost okupljenih oko Poslanikove kuće povećala kada je Omer ibn Hattab prijeteći sabljom rekao: “Doista licemjeri tvrde da je Božiji Poslanik umro. Tako mi Allaha, on nije umro, već je nakratko otišao kod svog Gospodara, kao što je Musa, Imranov sin, bio išao!”[1]
Iako nije postojalo nikakve sličnosti između odsustva Musa, a.s., i preseljenja Božijeg Poslanika, s.a.v.a., naredni Omerovi koraci su razjasnili njegovo istrajavanje na takvoj uporedbi. Da, Omer se nije smirio sve dok Ebu Bekr nije stigao iz mjesta Es-Sunh,[2] ušao u kuću Božijeg Poslanika, s.a.v.a., otkrio njegovo lice, žurno izašao i rekao: “Ljudi, ko je robovao Muhammedu[3] neka zna da je Muhammed umro, a ko je robovao Allahu pa doista je Allah Živ i neće umrijeti.” Proučio je ajet:
وَمَا مُحَمَّدٌ إِلَّا رَسُولٌ قَدْ خَلَتْ مِن قَبْلِهِ ٱلرُّسُلُ أَفَإِيْن مَّاتَ أَوْ قُتِلَ ٱنقَلَبْتُمْ عَلَىٰٓ أَعْقَـٰبِكُمْ وَمَن يَنقَلِبْ عَلَىٰ عَقِبَيْهِ فَلَن يَضُرَّ ٱللَّهَ شَئْا وَسَيَجْزِى ٱللَّهُ ٱلشَّـٰكِرِينَ.
Muhammed je samo poslanik, i prije njega dosta poslanika minu, pa ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se svojim pređašnjim stopama vratili? A ko se vrati stopama svojim pređašnjim, Allahu taj nikakve štete neće učiniti, a Allah će zahvalne nagraditi.[4] Tada se smirila Omerova uzrujanost pa je rekao da se on nije sjetio[5] da ovakav ajet postoji u časnom Kur'anu.[6]
Kada su Ebu Bekr i Omer saznali da su se na Sekifi Beni Sa'ide[7] ljudi vanredno okupili u vezi s hilafetom nakon Božijeg Poslanika[8], s.a.v.a., požurili su tamo zanemarujući Poslanikovo, s.a.v.a., imenovanje Alija ibn Ebu Taliba, a.s., za hilafet i svoju prisegu njemu, ne obraćajući pažnju da je ovakvo ponašanje omalovažavanje svetosti Allahovog Poslanika, s.a.v.a., i njegovog časnog tijela na zemlji.
Što se tiče Alija ibn Ebu Taliba i njegove porodice, oni su pristupili opremanju Božijeg Poslanika i njegovom ukopu pa ga je Ali ogasulio ne skidajući mu odjeću, a u tome mu je pomagao Abbas ibn Abdulmuttalib i njegov sin Fadl. Imam Ali, a.s., je govorio: “Neka su žrtva za tebe moj otac i majka, koliko li ti je lijep miris u životu i u smrti.”[9]
Potom su tijelo Božijeg Poslanika, s.a.v.a., položili na ležaj. Imam Ali, a.s., je rekao:
إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ، إِمَامُنَا حَيًّا وَ مَيِّتًا فَيَدْخُلُ إِلَيْهِ فَوْجٌ فَوْجٌ مِنْكُمْ فَيُصَلُّونَ عَلَيْهِ بِغَيْرِ إِمَامٍ وَ يَنْصَرِفُون.
“Doista, Allahov Poslanik je naš predvodnik i kada je živ i kada je mrtav. Neka se kod njega ulazi u grupama i namaz neka se obavlja bez imama pa neka se izađe.” Prvo su klanjali nad Poslanikovim časnim tijelom Ali i Beni Hašim. Poslije njih su klanjali ensarije.[10]
Imam Ali je stao pred tijelo Božijeg Poslanika i govorio:
السَّلامُ عَليكَ أَيُّها النَّبِىُّ، وَ رَحمَةُ اللّه وَ بَركَاتُه، اللَّهُمَّ إِنَّا نَشْهدُ أَن قَد بَلَّغَ مَا أُنْزِلَ إِلَيهِ، وَ نَصَحَ لِأُمَّتِهِ، و جَاهَدَ فى سَبيلِ اللّهِ حَتّى أَعَزَّ اللّه دِينَهُ، وَ تَمَّتْ كَلِمتُهُ، اللَّهُمَّ فَاجْعَلْنَا مِمَّنْ يَتَّبِعُ مَا أَنزَلَ اللّه إِلَيهِ وَ ثَبِّتْنَا بَعدَهُ، وَ اجْمَعْ بَينَنَا و بَينَهُ!
“Mir tebi, Vjerovjesniče i Božija milost i blagoslovi. Bože, svjedočimo da je on doista dostavio nama ono što je bilo objavljeno, želio dobro svom ummetu, borio se na Božijem putu sve dok Svevišnji Allah nije ojačao Svoju vjeru i Njegova riječ postala upotpunjena. Bože, učini nas onima koji slijede ono što je njemu objavljeno. Učvrsti nas nakon njega i pridruži nas njemu na drugom svijetu.” Ljudi su govorili amin sve dok muškarci nisu obavili dženazu namaz, potom žene pa djeca.[11]
Za tijelo časnog Poslanika, s.a.v.a., je iskopan kabur u sobi u kojoj je preselio. Kada je Imam Ali, a.s., htio njegovo tijelo spustiti u kabur, ensarije su iza zida zvali: “Ali, podsjećamo te na Allaha i naše pravo danas u vezi s Allahovim Poslanikom. Dozvoli nekome od nas da uđe da i mi imamo udio u ukopu Božijeg Poslanika.” Imam je onda rekao: “Neka uđe Aus ibn Hauli.”[12] On je bio jedan od boraca Bedra i uglednik iz Beni Aufa.
Imam Ali, a.s., je potom sišao unutar kabura, otkrio lice Božijeg Poslanika, spustio njegov obraz na zemlju pa posuo zemlju po njegovom tijelu.
Niko od ashaba[13] koji su se bili okupili na Sekifi nije prisustvovao ukopu Božijeg Poslanika i dženazi namazu.[14]
Neka je mir na tebe, Allahov Poslaniče, na dan kada si se rodio, na dan kada si preselio i na dan kada ćeš biti proživljen.
[1] Et-Tabekatu-l-kubra, sv. 2, str. 266; El-Kamil fi-t-tarih, sv. 2, str. 323.
[2] Sunh: naselje na jednoj strani Medine, oko jednu milju udaljeno od Poslanikove kuće, Ebu Bekr je nakon ženidbe s jednom ensarijkom tamo stanovao. (Mu'džemu-l-buldan, sv. 3, str. 265)
[3] Kakva je ovo pretpostavka? Zar je neko robovao Muhammedu? I zar su ashabi poslije tolikog broja kur'anskih ajeta koji govore o smrti ili pogibiji Poslanika, s.a.v.a., sumnjali u to? Zar isti ljudi, koji su prijeteći sabljom negirali mogućnost smrti Poslanika, s.a.v.a., samo zbog glasina o Poslanikovoj pogibiji na dan Uhuda, nisu pobjegli s bojnog polja?! Ili je to samo dio scenarija napisanog o nesreći islamskog ummeta koja počinje Poslanikovom, s.a.v.a., smrću?
[4] Ali Imran, 144.
[5] On se nije sjetio da u Kur'anu postoji ovakav ajet! Zbilja, zar Omer ibn Hattab do tog trenutka nije znao da Poslanik, s.a.v.a., može umrijeti? Je li ovo jedini ajet koji govori o smrti Poslanika, s.a.v.a.? Je li Omer ibn Hattab bio ijednom prisutan kada je Poslanik, s.a.v.a., nagovještavao svoju smrt ili nikad nije bio prisutan, ili je bio prisutan, ali nije pratio šta govori Poslanik, s.a.v.a, ili pak nije povjerovao to što je Poslanik, s.a.v.a., govorio? Ako je Omer mislio da Poslanik, s.a.v.a., ne može umrijeti, zašto je onda odbio ići u Usaminoj vojsci pravdajući se time da ne može ići kad je Poslanik toliko bolestan?
[6] Et-Tabekatu-l-kubra, sv. 2, str. 268; El-Kamil fi-t-tarih, sv. 2, str. 324.
[7] Sekife: široko zdanje, obično natkriveno s tri strane, malo podignuto od površine zemlje, namijenjeno okupljanju pripadnika plemena radi konsultovanja, donošenja odluke, dogovaranja… Ovdje se misli na Sekife Beni Sa'ide koje se nalazilo na sjeverozapadu Poslanikove džamije na nekoj njivi među kućama plemena Beni Sa'ide. Kada se Božiji Poslanik, s.a.v.a., preselio, neki od ensarija su se sastali na tom mjestu radi dogovaranja o vlasti, pa kada su Ebu Bekr, Omer i Ebu Ubejde za to saznali, i oni su odjurili tamo i izabrali Ebu Bekra za halifu.
[8] Pogledati: Tarihu-t-Taberi, sv. 2, str. 443; El-Kamil fi-t-tarih, sv. 2, str. 325.
[9] Et-Tabekatu-l-kubra, sv. 2, str. 280; Tarihu-t-Taberi, sv. 2, str. 451.
[10] El-Iršad, sv. 1, str. 187-188; I'lamu-l-vera, sv. 1, str. 269-270.
[11] Et-Tabekatu-l-kubra, sv. 2, str. 291.
[12] Aus ibn Hauli (Havali) ibn Abdullah ibn Haris El-Ensari El-Hazradži bio je jedan od “savršenih”, po predislamskoj klasifikaciji, tj. znao je čitati i pisati. Pratio je Poslanika, s.a.v.a., u svim bitkama. Ispred ensarija je ušao u kabur prilikom ukopa Božijeg Poslanika, s.a.v.a.
[13] Čovjek se ne može načuditi! Kada je Poslanik, s.a.v.a., pred svoju smrt mobilisao sve ashabe, među kojima su bili Ebu Bekr, Omer, Ebu ‘Ubejde i Osman, u vojsku pod komandom osamnaestogodišnjeg Usame ibn Zejda, za pohod prema najdaljoj granici islamske države, jedna poznata skupina njih prvo se odbila pokoriti zato što je komandant bio jedan neiskusni mladić, a oni su, eto, velikani! To je jako rasrdilo Poslanika, s.a.v.a., tako da je u teškim bolovima, oslanjajući se na Imama Alija, a.s., i Fadla ibn Abbasa, došao u džamiju i odgovorio im na kritike te im naredio da odmah krenu i da požure! Ali su oni to ipak odbili, iako je Poslanik, s.a.v.a., bio izričit: “Neka je Božije prokletstvo na onog ko odustane od Usamine vojske”, pod izgovorom da im je žao otići iz Medine kad je Poslanik, s.a.v.a., toliko bolestan! Međutim, kada je Poslanik, s.a.v.a., preselio na Ahiret, oni su ostavili njegovo časno tijelo u kući i otišli se raspravljati radi vlasti!
[14] El-Iršad, sv. 1, str. 188-189; I'lamu-l-vera, sv. 1, str. 270-271.
