Pismo 22 – Pismo Abdullahu ibn Abbasu, r.a.
Pismo 22
وكان عبدالله يقول: ما انتفعت بكلام بعد كلام رسول الله كانتفاعي بهذا الكلام
Abdulahu ibn Abasu, Bog Uzvišeni mu se smilovao. Abdulah ibn Abas je govorio: “Izuzimajući govor Poslanika Božijeg, blagoslovi Božiji neka su nad njim i nad porodicom njegovom, nisam se okoristio govorom ni jednim koliko ovim.”
أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّ الْمَرْءَ قَدْ يَسُرُّهُ دَرَكُ مَا لَمْ يَكُنْ لِيَفُوتَهُ، وَيَسُوؤُهُ فَوْتُ مَا لَمْ يَكُنْ لِيُدْرِكَهُ، فَلْيَكُنْ سُرُورُكَ بِمَا نِلْتَ مِنْ آخِرَتِكَ، وَلْيَكُنْ أَسَفُكَ عَلَى مَا فَاتَكَ مِنْهَا، وَمَا نِلْتَ مِنْ دُنْيَاكَ فَلاَ تُكْثِرْ بِهِ فَرَحًا، وَمَا فَاتَكَ مِنْهَا فَلاَ تَأْسَ عَلَيْهِ جَزَعًا، وَلْيَكُنْ هَمُّكَ فِيَما بَعْدَ الْمَوْتِ
A sad! Zaista se čovek ponekad raduje dobijanju onoga što ga nikako nije moglo mimoići i žalosti propuštanju onog što nikako nije mogao dobiti. Raduj se zato onome što si postigao od sveta onog, a žali ono što si od njega propustio. Ne budi suviše zadovoljan onim što si pridobio od sveta ovoga. Niti se previše žalosti onim što te od njega mimoišlo. Neka ti briga bude ono što je posle smrti.
