Rasprava Ibn Ebu-l-Hadida sa Ebu Džaferom Basrijem u vezi Fedeka

Rasprava Ibn Ebu-l-Hadida sa Ebu Džaferom Basrijem u vezi Fedeka

Mu’tezilijski učenjak Ibn Ebu-l-Hadid je napisao: “Pročitao sam velikanu Ebu Džaferu Jahjau ibn Zejdu El-Basriju ‘Aleviju priču o Zejnebinom otkupu[1] svog muža, on je rekao: ‘Misliš da nisu Ebu Bekr i Omer bili prisutni na ovom događaju? Zar poštovanje i dobročinstvo prema Poslaniku, s.a.v.a., nisu iziskivali da utješe Fatimino srce posredstvom Fedeka, da traže od muslimana da joj ga poklone? Zar je položaj Fatime kod Poslanika, s.a.v.a., niži od položaja njene sestre Zejnebe, a ona je prvakinja žena svih svijetova? To je u slučaju da se ne dokaže da je Fedek bio njezino vlasništvo, ni poklonom niti nasljeđivanjem.’

Ja (Ibn Ebu-l-Hadid) sam rekao: ‘Fedek je po predaji koju je prenio Ebu Bekr, postao vlasništvo muslimana, pa nije mu bilo dozvoljeno da ga uzima od njih.’

On je rekao: ‘I otkupnina za Ebu-l-‘Asa je postala vlasništvo muslimana, a Poslanik, s.a.v.a., je to uzeo od njih.’

Rekoh: ‘Poslanik, s.a.v.a., je vlasnik šerijata i on ima vlast, a Ebu Bekr nije bio takav.’

Rekao je: ‘Nisam rekao: zašto Ebu Bekr nije silom uzeo od muslimana i dao Fatimi, već sam rekao: Zašto nije zamolio muslimane da joj ga poklone, kao što ih je Poslanik, s.a.v.a., zamolio da poklone Ebu-l-‘Asovu otkupninu! Misliš li da je on rekao muslimanima: Ovo je kćerka vašeg Poslanika, došla je tražiti ove palminjake, bili vi prešli preko njih, da bi oni odbili?’

Rekao sam mu: ‘Glavni kadija Ebu-l-Hasan ibn Abduldžebbar ibn Ahmed je rekao nešto slično ovom. On je rekao: “Njih dvojica (Ebu Bekr i Omer) nisu lijepo postupili po šerijatu poštovanja, iako su lijepo postupili u vjeri.”[2]

Ibn Ebu-l-Hadid kaže: ‘Pročitao sam i predaju o prepadanju Zejnebe[3] velikanu Ebu Džaferu, r.a., pa je rekao: ‘Ako je Poslanik, s.a.v.a., dozvolio da se prolije krv Hebbara ibn Esveda, jer je on uplašio Zejnebu, pa je ona pobacila dijete, onda postaje jasno da je Poslanik bio živ, dozvolio bi proljevanje krvi onih koji su uplašili Fatimu, s.a., pa je pobacila Muhsina!’

Upitao sam ga: ‘Mogu li prenositi od tebe to što neki ljudi govore da je Fatima bila preplašena pa je pobacila Muhsina?’

Rekao je: ‘Nemoj prenositi od mene ni to niti da nije istina, jer nisam opredjeljen u ovome zbog kontradiktornosti u predajama.’”[4]

 

[1] Zejneb, Poslanikova kećrka i Fatimina sestra, kada joj je muž, Ebu-l-‘As ibn Rebi’, bio zarobljen na Bedru od muslimana, poslala je imovinu da ga otkupi, među stvarima koje je bila poslala, bila je ogrlica hz. Hatidže, njene majke. Kada je Poslanik, s.a.v.a., ugledao ogrlicu, jako ga je dirnulo i rekao je muslimanima: „Ako možete, oslobodite njenog zarobljenika i vratite joj otkupninu.“ Rekli su: „Hoćemo, Poslaniče. Mi bismo žrtvovali svoje duše i imetke.“ Pa su Zejnebi vratili imovinu koju je ona poslala i oslobodili su joj Ebu-l-‘As bez otkupnine. Vidi: Šerhu Nehdži-l-balaga, sv. 14, str. 190; Es-Siretu-n-nebevijja, Ibn Hišam, sv. 2, str. 296.

[2] Šerhu Nehdži-l-balaga, sv. 14, str. 190.

[3] Kada je Poslanikova kćerka Zejneb krenula iz Mekke prema Medini, neki od kurejšijskih mušrika žurno su krenuli da je vrate i stigli su do nje u području Zi Tuva. Prvi koji su stigli do nje bili su Hebbar ibn Esved i Nafi’ ibn Abdulkajs, pa Hebbar ju je preplašio udarom koplja, a ona je bila unutar nosiljke i bila je trudna, pa kad se vratila kući, pobacila je dijete. Dok je bila u nosiljci od straha je vidjela krv. Zato je Poslanik, s.a.v.a., odobrio proljevanje krvi Hebbara na dan oslobađanja Mekke. Vidi: Šerhu Nehdži-l-balaga, sv. 14, str. 190.

[4] Šerhu Nehdži-l-balaga, sv. 14, str. 193.