Teravih-namaz sunnet ili novotarija?

Teravih-namaz sunnet ili novotarija?

Naša braća sunije obavljaju ramazanski dobrovoljni namaz u džema'atu koji se zove teravih-namaz.

Šije ih obavljaju pojedinačno, jer smatraju da po šerijatu nije odobreno obavljanje u džema'atu.

Koja od dvije skupine predstavlja ispravan, a koja pogrešan stav?

Prije svega trebamo znati da je prvobitno načelo u ibadetima et-tewkif [1] i zabrana bez odobrenja u smislu da šta god se tiče ibadeta, kao što su npr. namaz i post, kako samo djelo tako i njegov način obavljanja i uvjeti za njega, mora imati utvrđen dokaz iz šerijata koji ukazuje na šerijatske utemeljenosti, inače je izvršenje takvog djela kao ibadet haram i strogo zabranjeno. Razlog tome je to što svi ibadeti zavise od šerijatskog objavljivanja i odobravanja i niko nema pravo da sam uvede nešto u vidu ibadetskih stvari. Ovo je načelo s kojim se slažu svi muslimani i nema nikakvog mjesta za raspravljanje o tome.

Ibn Tejmija, kako je navedeno u knjizi Medžmu'u-l-fetava, kaže: „Ibadetski postupci u obliku govora i djela su dvojaki: ibadeti kojima se poboljšava vjersko stanje roba i ibadeti koji su potrebni za njegov Dunjaluk. Kada preispitamo šerijatska načela, saznajemo da ibadeti koje je Allah učinio obaveznim ili ih voli samo šerijatom postaju važećim i zato su Ahmed i ostali učenjaci hadisa rekli da je prvobitno stanje u ibadetu tewkif – suzdržavanje, pa šerijatski nije legitimno ništa što Allah nije odredio kao ibadet. Kad ne bi bilo tako, i na nas bi se odnosio časni ajet: Zar oni imaju neke bogove koji su Allahu ravni, a koji su im propisali da vjeruju onako kako Allah ne dopusti?“[2]

Znamo da je džema'at prema učenjacima jedan od najpreporučenijih ibadeta. Štaviše, neki od njih su ga smatrali uvjetom ispravnosti namaza, u smislu da napuštanje džema'ata bez opravdanja uzrokuje neispravnost namaza. Šejh Muhammed ibn Salih El-‘Usejmin kaže: „Što se tiče hadisa, obaveznost džema'ata u hadisima je jasna. Ko god ne obavlja namaz u džema'atu, on je grješnik. Neki su učenjaci čak govorili da je namaz onoga ko bez razloga ne obavi namaz u džema'atu pokvaren, a to je jedno mišljenje preneseno od Ahmeda ibn Hanbela koje je odabrao Ibn Tejmija.“[3]

Sada postavljamo pitanje: je li nam Svevišnji Allah odobrio džema'at u ramazanskim dobrovoljnim namazima? Drugim riječima, postoji li neki kur'anski ajet ili Poslanikov, s.a.v.a., hadis o tome da se ovi namazi obavljaju u džema'atu ili je utvrđeno da ih je Poslanik, s.a.v.a., bar jednom obavio u džema'atu, kako bismo mogli utvrditi legitimnost džema'ata iz njegovog čina, tako da prema ovom džema'atu budu uređeni svi propisi džema'ata u farz-namazima vezani za nagradu… ili ispravnost i neispravnost?

Ne trebamo ići daleko, jer su sami učenjaci ehli sunneta odgovorili na ovo pitanje.

• Allame El-‘Askalani u knjizi Iršadu-s-sari fi šerhi Sahihi-l-Buhari, kad je došao do Omerovih riječi o teravih-namazu „Divna li je ovo novotarija“, kaže: „Nazvao ga je novotarijom, jer im Poslanik, s.a.v.a., nije osnovao džema'at za dobrovoljne namaze, niti su oni postojali za vrijeme Siddika, niti se klanjao na početku noći, niti je broj rekata bio ovoliki!“[4]
• Allame El-‘Ajni u knjizi ‘Umdetu-l-kari fi šerhi Sahihi-l-Buhari kaže: „Nazvao ga je novotarijom jer im Poslanik, s.a.v.a., to nije odobrio, nije postojao za vrijeme Ebu Bekra, niti je Poslanik, s.a.v.a., podsticao na njega!“[5]
• Allame Ibn el-Džewzi u knjizi Kešfu-l-muškil min ahadisi-s-sahihajn kaže: „Njegove riječi ‘Divna li je novotarija’ znače da je to nešto što prije nije postojalo, pa ga je nazvao novotarijom, jer zaista na ovaj način nije postojao za vrijeme Poslanika, s.a.v.a., niti za vrijeme Ebu Bekra.“[6]
• Ibn Esir u knjizi En-Nihaje fi garibi-l-hadisi kod korijenske riječi „bede'a“ kaže: „…zato što im ga Poslanik, s.a.v.a., nije odobrio, već ga je obavljao samo nekoliko noći, a zatim odustao, niti je okupljao ljude u njemu, niti je postojao za vrijeme Ebu Bekra, već je Omer formirao džema'at za ljude i pozvao u njega.“[7]
• El-Hatib Eš-Šerbini u knjizi Mugni-l-muhtadž šerhu-l-minhadž kaže: „…to je uzeto od Omerovog sakupljanja ljudi u džema'at radi obavljanja dobrovoljnih namaza, a to pitanje za vrijeme Poslanika, s.a.v.a., nije bilo takvo.“
• Ibn Šahne, kada u svojoj knjizi Rewdetu-l-menazir spominje smrt Omera u događajima 33. godine po Hidžri, kaže: „On je bio prvi koji je zabranio prodaju sluškinja koje su rodile dijete za nekog, prvi koji je odredio četiri tekbira u dženaza-namazu i prvi koji je sakupio ljude oko jednog imama koji im predvodi teravih-namaz.“[8]
• Ibn Sa'd u knjizi Et-Tabekat u Omerovoj biografiji kaže: „On je prvi koji je uveo obavljanje ramazanskih dobrovoljnih namaza, okupio ljude u džema'atu i u druge gradove poslao pisma u vezi s tim, a to se desilo 14. god. po Hidžri…“[9]
• I El-Badži, Sujuti, El-Ketwari i drugi su naglasili da je prvi koji je uveo teravih-namaz u 14. god. po Hidžri bio Omer ibn Hattab.[10]

Prema tome, po svjedočenju ovih sunijskih velikana, Poslanik, s.a.v.a., nije odobrio da se ramazanski dobrovoljni namazi obavljaju u džema'atu, a on sam ih nije nijednom obavio u džema'atu, štaviše, postoji dokaz o suprotnom.

Buharija je zabilježio od Busra ibn Seida, koji prenosi od Zejda ibn Sabita, da je Poslanik, s.a.v.a., u ramazanu napravio sebi zastor u vidu sobice – mislim, rekao je (Busr ibn Seid), da je (Zejd ibn Sabit) rekao da je zastor bio od hasure… – i u njoj je klanjao nekoliko noći, a iza njega namaz su klanjali neki od njegovih ashaba. Kada je on to saznao, počeo je sjediti, a poslije je izašao i rekao: „Shvatio sam vaše namjere iz vaših postupaka. Ljudi, klanjajte u svojim kućama! Najvredniji namaz je namaz koji čovjek obavi u svojoj kući, izuzev obavezno propisanog namaza.“[11]

Eš-Šewkani u knjizi Nejlu-l-ewtar kaže: „‘počeo je sjediti’ znači da je klanjao sjedeći da ga ljudi ne mogu vidjeti pa da ga slijede u namazu.“[12]

Zatim, njegove riječi „Shvatio sam vaše namjere iz vaših postupaka. Ljudi, klanjajte u svojim kućama! Najvredniji namaz je namaz koji čovjek obavi u svojoj kući, izuzev obavezno propisanog namaza“ jasno govore da džema'at u ramazanskim dobrovoljnim namazima nije odobren, jer da je džema'at bio legitiman i odobren, ne bi se on, s.a.v.a., povukao da ne predvodi džema'at i tako ljudima uskratio taj veliki hajr i ne bi rekao: „Najvredniji namaz je namaz koji čovjek obavi u svojoj kući, izuzev obavezno propisanog namaza“!

Omerov sin naziva magarcem čovjeka koji klanja teravih-namaz:

Ibn Ebu Šejbe je u svom El-Musannefu prenio: „Pričao nam je Weki’ (a on je pouzdan, hafiz i pobožnjak), a njemu Sufjan (Sewri koji je imam i pouzdan), koji prenosi od Mensura (on je sin El-Mu'temera, pouzdan, čvrst i ne vara, kako ga opisuje Ibn Hadžer) da je Mudžahid (jedan od pouzdanih velikana) rekao: ‘Neki čovjek je pitao Ibn Omera smije li obaviti namaz za imamom u mjesecu ramazanu i on mu je rekao ‘Šutiš kao da si magarac?'’“[13]

I preko Abdurazaka, a i ovaj lanac je vjerodostojan, prenosi se …od Mudžahida da je rekao: „Došao je neki čovjek kod Ibn Omera i upitao ga: ‘Mogu li klanjati za imamom u ramazanu?’ On ga upita: ‘Znaš li učiti Kur'an?’ i ovaj potvrdi, pa mu Ibn Omer reče: ‘Pa zar da šutiš kao da si magarac? Obavljaj namaz kod kuće!’“[14]

Da je obavljanje ramazanskih dobrovoljnih namaza u džema'atu bilo odobreno i šerijatski legitimno, to ne bi ostalo skriveno od Omerovog sina i ne bi čovjeku govorio da je zbog izvršenja Poslanikovog, s.a.v.a., sunneta kao magarac!

Je li tačno da je Omer rekao: „Divna li je ovo novotarija“?

Ostalo je da razmotrimo izjavu Omera ibn Hattaba o teravih-namazu: „Divna li je ovo novotarija“ – pomaže li mu to i utvrđuje li to legitimnost teravih-namaza, iako je Poslanik, s.a.v.a., rekao: „Svaka novotarija je zabluda, a svaka zabluda je u Vatri“?

Za odgovor ne trebamo ići daleko. Tražimo ga kod šejha Albanija koji je u knjizi Silsiletu-l-ahadis ed-da'ife rekao: „Doista, jedno od čudesa svijeta ovoga je da neki ljudi pokušavaju dokazati … da u vjeri postoji dobra novotarija i da je dokaz za dobrotu toga naviknutost muslimana na nju!“[15]

Ako nam se ovdje neko suprotstavi insistirajući na potpunosti dokaza za odobrenost džema'ata u teravih-namazu, a takvih je mnogo, jer većina ljudi mrzi istinu, mi ćemo reći: kod vaše uleme je utvrđeno da je obavljanje ramazanskih dobrovoljnih namaza kod kuće vrednije od obavljanja u džamiji. Na to su ukazali Malik i Ebu Jusuf i neki od šafi'ija, kada su rekli: „Doista, obavljanje dobrovoljnih namaza u ramazanu pojedinačno kod kuće bolje je zbog hadisa: ‘Najvredniji čovjekov namaz je onaj koji se obavlja kod kuće, osim farz-namaza!’“[16]

Ibn Kudame u knjizi El-Mugni kaže: „Obavljanje dobrovoljnog namaza kod kuće je bolje zbog riječi Božijeg Poslanika, s.a.v.a.: ‘Najbolji čovjekov namaz je namaz kod kuće osim farz-namaza’, što je zabilježio Muslim, a Zejd ibn Sabit je prenio da je Poslanik, s.a.v.a., rekao: ‘Čovjekov namaz kod kuće je bolji od njegovog namaza u ovoj mojoj džamiji, osim farza.’“ Ovo je zabilježio Ebu Davud.[17]

 

[1] Ovisi o šerijatskom opisu i objašnjenju.

[2] Medžmu'u-l-fetawa, sv. 16, str. 29. ajet je 21. iz sure Eš-Šura.

[3] Medžmu'u fetawa i resaili eš-šejh Ibn Usejmin, pitanje 927.

[4] Iršadu-s-sari fi šerhi Sahihi-l-Buhari, sv. 5, str. 4.

[5] ‘Umdetu-l-kari fi šerhi Sahihi-l-Buhari, sv. 6, str. 126.

[6] Kešfu-l-muškil min ahadisi-s-sahihajn, sv. 4, str. 116.

[7] En-Nihaje fi garibi-l-hadisi, sv. 1, str. 107.

[8] Rewdetu-l-menazir, sv. 11, str. 122.

[9] Et-Tabekat, sv. 3, str. 218.

[10] El-Ewail, str. 149.

[11] Buharijeva zbirka hadisa, sv. 1, str. 498, hadis 731.

[12] Nejlu-l-ewtar, sv. 3, str. 179.

[13] Ibn Ebu šejbe, El-Musannef, sv. 2, str. 288.

[14] Abdurazak, El-Musannef, sv. 4, str. 263–264.

[15] Silsiletu-l-ahadis ed-da'ife, sv. 2, str. 17.

[16] Sahihu Muslim bi šerhi-n-Newewi, sv. 6, str. 39; Fethu-l-bari, sv. 4, str. 252.

[17] El-Mugni, sv. 1, str. 775.