Značaj prvog otvorenog poziva i opomena najbližim

Značaj prvog otvorenog poziva i opomena najbližim

Kada se Arapskim poluotokom proširila vijest o islamu i kada je vjernička skupina stigla do stepena duhovne spremnosti da uđe u sukobe, trebalo ga je i javno proglasiti, a prvi korak je bilo opominjanje najbližih, i to u društvu u kojem vladaju plemenska pravila. Dakle, bilo je preče opominjati najbliže nego ostale i zato je spuštena Božija zapovijed:

وَأَنذِرْ عَشِيرَتَكَ الْأَقْرَبِينَ

I svoju najbližu rodbinu ti opiminji.[1] Po ovoj zapovijedi Božiji Poslanik, s.a.v.a., je pozvao svoje bližnje, porodicu i objasnio im poslanstvo, njegove ciljeve i budućnost. Među njima su bili i oni od kojih se očekivalo dobro i prihvatanje poziva. Iako je Ebu Leheb ustao iskazujući svoje neprijateljstvo i suprotstavljajući se, Ebu Talib je preuzeo na sebe podržavanje Poslanika i zaštitu njegovog poslanstva.

Historičari su zabilježili da se to desilo ovako: kada je objavljen ajet o opominjanju najbližih, Poslanik, s.a.v.a., je naredio Aliju da pripremi hranu. Potom je pozvao svoju rodbinu, a bilo ih je četrdeset. Kada se Poslanik, s.a.v.a., spremio da im se obrati, prekinuo ga je njegov amidža Abduluzza, poznat po priimenu Ebu Leheb, upozorio ga da će mu se on suprotstaviti nastavi li pozivati i opominjati ljude te tako spriječio ostvarenje Poslanikovog cilja tu večer pa su se ljudi razišli. Međutim, već drugog dana, Božiji Poslanik, s.a.v.a., je ponovo naredio Aliju da pozove rodbinu i oni su se opet okupili. Nakon što su završili s jelom, Poslanik, s.a.v.a., je počeo govoriti:

يَا بَنِي عَبْدِ الْمُطَّلِبِ إِنِّي وَ اللَّهِ مَا أَعْلَمُ‏ شَابًّا فِي الْعَرَبِ جَاءَ قَوْمَهُ بِأَفْضَلَ مِمَّا جِئْتُكُمْ بِهِ إِنِّي قَدْ جِئْتُكُمْ بِخَيْرِ الدُّنْيَا وَ الْآخِرَةِ وَ قَدْ أَمَرَنِيَ اللَّهُ تَبَارَكَ وَ تَعَالَى أَنْ أَدْعُوَكُمْ فَأَيُّكُمْ يُؤَازِرُنِي عَلَى أَمْرِي عَلَى أَنْ يَكُونَ أَخِي وَ وَصِيِّي وَ خَلِيفَتِي فِيكُمْ؟

“Abdulmuttalibovi sinovi, doista, tako mi Allaha, ne poznajem ni jednog mladića među Arapima da je donio nešto vrjednije od onoga što sam ja donio. Donio sam vam dobra ovog i onog svijeta i Allah, neka je slavljen i uzvišen, mi je naredio da vas pozovem ka Njemu. Pa ko će od vas povjerovati u mene i podržavati me na ovom putu, da bude moj brat, moj nasljednik i namjesnik među vama?” Svi su šutili osim Alija ibn Ebu Taliba, koji je ustao i rekao:

أَنَا يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَكُونُ وَزِيرَكَ عَلَيْهِ!

“Allahov Poslaniče, ja ću biti tvoj pomagač u onome za što te je Allah poslao.” Poslanik, s.a.v.a., mu je rekao da sjedne i ponovio je svoj poziv. Međutim, ponovo se niko osim Alija nije odazvao. Tada se Poslanik, s.a.v.a., okrenuo prisutnima i rekao:

هَذَا أَخِي وَ وَصِيِّي وَ خَلِيفَتِي فِيكُمْ فَاسْمَعُوا لَهُ وَ أَطِيعُوا

“Doista, on je moj brat, moj nasljednik i moj namjesnik među vama pa poslušajte ga i pokoravajte se.”[2] Ljudi su ustali sa svojih mjesta ismijavajući Ebu Taliba: “Naredio ti je da budeš poslušan svom sinu i da mu se pokoravaš.”[3]