Druga prisega na ‘Akabi

Druga prisega na ‘Akabi

Mus'ab je išao po sokacima Jesriba pa među ljudima učio časne ajete, budeći srca i razume časnim Kur'anom te je veliki broj ljudi povjerovao u islamsku Poslanicu. Islam je u srcima ljudi izazvao veliku čežnju da vide Poslanika, s.a.v.a., i da se napoje iz vrela njegovih uputa pa su počeli sve češće zahtijevati da dođe kod njih.

Kada se približilo vrijeme hadždža dvanaeste godine po poslanstvu, hadžije su krenula iz Jesriba i s njima je bilo i muslimansko izaslanstvo od sedamdeset muškaraca i dvije žene. Krijući od Kurejša, Poslanik, s.a.v.a., je u danima tašrika zakazao susret s njima na Akabi, u drugoj polovini noći. Kada je prošla trećina noći i sve bilo u dubokom snu, muslimani iz Jesriba su tiho izašli iz svojih šatora i okupili se iščekujući Allahovog Poslanika. Došao je u pratnji nekih članova svoje porodice i počeo razgovor. Prvo su govorili muslimani iz Jesriba, a potom je Poslanik, s.a.v.a., proučio odlomak iz časnog Kur'ana, pozvao ih ka Allahu i bodrio ih na putu islama. Ovaj put je prisega položena jasno, uzimajući u obzir sve strane islama i njegovih propisa u miru i u ratu, pa je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao:

أُبَايِعُكُمْ عَلَى أَنْ‏ تَمْنَعُونِي‏ مِمَّا تَمْنَعُونَ‏ مِنْهُ نِسَاءَكُمْ وَ أَبْنَاءَكُمْ فَقَامُوا وَ بَايَعُوا رَسُولَ اللهِ.

“Sklapam zavjet s vama da me branite od svega od čega branite vaše žene i djecu.” Svi su ustali i položili mu prisegu.

Međutim, pojavila se zabrinutosti kod muslimana iz Jesriba, pa je Ebu-l-Hejsam Malik ibn Tejhan rekao: “Allahov Poslaniče, između nas i Jevreja postoje neki zavjeti, a mi ovom prisegom prekidamo te zavjete pa ako mi to učinimo, a potom Allah tebi dadne pobjedu, hoće li se desiti da se ti tada vratiš svom narodu, a nas prepustiš samima sebi?” Poslanik, s.a.v.a., se na to osmjehnuo i rekao: “Ne, vaša krv je moja krv, vaše kršenje je i moje kršenje. Ratovat ću protiv svakog s kim vi ratujete i bit ću u miru s kim god ste vi u miru.” Potom im je Allahov Poslanik, s.a.v.a., rekao: “Izaberite među vama dvanaest ljudi kao poglavare i moje predstavnike u svom narodu” pa su izabrali devetoricu iz Hazredža i tri iz Ausa. Allahov Poslanik, s.a.v.a., im je onda rekao:

أَنْتُم عَلَى قَومِكُم بِمَا فِيهِم كُفَلاءٌ كَكَفَالَةِ الْحَوَاريِّينَ لِعيسَى بنِ مَريمَ وَأنَا كَفيلٌ عَلى قَومِي.

“Vi ste u svemu staratelji vašem narodu, kao što su učenici Isaovi, a.s., sina Merjeminog bili staratelji, a ja sam staratelj svom narodu.”[1]

Mudrom uputom, iskorištavanjem svih mogućnosti i dubokom političkom sviješću, Poslanik, s.a.v.a., je vodio božansku Poslanicu prema naprijed primajući Božijom objavom podršku u svemu tome. Muslimanima koji su dali prisegu dozvolio je da se vrate svojim kućama, ali bez sukobljavanja s mnogobošcima, jer Svevišnji Allah Poslaniku, s.a.v.a., još nije bio dozvolio borbu.

Kurejšije su osjetili predznake opasnosti koja im je prijetila zbog toga što su muslimani iz Jesriba pomagali Poslanika, s.a.v.a. Zato su, obuzeti zlobom i srdžbom, krenuli da ih spriječe u tome. Međutim, Hamza i Ali su čvrsto branili sastanak na Akabi pa su se vratili razočarani i poraženi.[2]

[1] El-Menakib – Ibn Šehr Ašub, sv. 1, str. 181 i 182; Biharu-l-envar, sv. 19, str. 25-26; Es-Siretu-n-nebevijje, sv. 2, str. 442-443 i 438; Delailu-n-nubuvve, sv. 2, str. 446-448; El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 3, str. 192-193 i 196.

[2] Tefsiru-l-Kumi, sv. 1, str. 272-273.