Sunnet u Osmanovom periodu
Sunnet u Osmanovom periodu
Osman je održao govor među ljudima i između ostalog rekao: „Nikome nije dozvoljeno da prenosi hadis koji se nije čuo u periodu Ebu Bekra niti u periodu Omera, jer ja nisam prestao prenositi Poslanikov hadis zato što nisam jedan od onih ashaba koji najbolje pamte, već zato što sam ga čuo kako govori: ʻKo meni pripiše ono što ja nisam rekao, pripremio je sebi boravište u Vatri.ʼ“[1]
Međutim, Osman nije slijedio Omerovu žestinu i metodu u ovom pitanju. Oslobodio je ashabe koje je Omer bio pritvorio u Medinu. Pored Ibn Mes'uda, Ebu Derdāa i Ebu Me'suda El-Ensarija, spomenuta su još trojica: istinoljubivi Ebu Zerr, Abdullah ibn Huzejfa i Ukba ibn ‘Amir, koji se nisu držali Omerove naredbe o napuštanju prenošenja hadisa od Božijeg Poslanika, s.a.v.a.[2]
Iz ovoga možemo zaključiti da zabrana nije bila po konsenzusu ashaba, već po mišljenju halife koji je ashabe natjerao na to, tako da nisu svi ashabi to prihvatili niti se pridržavali toga. Njihova neposlušnost bila je razlog da su se sačuvali mnogi sunneti koji bi bili zaboravljeni tokom mnogo godina sakrivanja.
[1] Muntehabu Kenzi-l-ummal, sv. 4, str. 172.
[2] Ibn Hibban, El-Medžruhin, sv. 1, str. 35; El-Mustedrek ‘ala-s-sahihejn, sv. 1, str. 193, hadis broj 374 i 375, a u njoj su: Ebu Zerr, Ebu Derda’ i Ebu Mes'ud.
