Zehra, s.a., u očima Imama. a.s., ashaba i historičara

Utisci o ličnosti hazreti Zehre, s.a.

Zehra, s.a., u očima Imama. a.s., ashaba i historičara

 

Prenosi se od Alija ibn Husejna Zejnul-Abidina, a.s., da je rekao:

وَلَمْ يُولَدْ لِرَسُولِ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ، مِنْ خَدِيجَةَ، عَلَيهَا السَّلامُ، عَلَى فِطْرَةِ الْإِسْلَامِ إِلَّا فَاطِمَة

„Nije se rodilo Poslaniku od Hatidže nijedno dijete u fitretu islama osim Fatime, s.a.“[1]

Prenosi se da je Imam Bakir, a.s., rekao:

وَاللهِ، لَقَدْ فَطَمَهَا اللهُ، تَبَارَكَ وَتَعَالَى، بِالْعِلْمِ

„Tako mi Gospodara, uistinu je nju Svevišnji Allah odvojio od ostalih posredstvom znanja.“[2]

Prenosi se od Imama Sadika, a.s., da je rekao:

وَإِنَّمَا سُمِّيَتْ فَاطِمَةَ لِأَنَّ الْخَلْقَ فُطِمُوا عَنْ مَعْرِفَتِهَا

„Zaista je Fatima nazvana Fatimom jer su stvorenja nemoćna da je spoznaju.“[3]

Ibn Abbas kaže: „Jednoga dana je Božiji Poslanik, s.a.v.a., sjedio, a pored njega su bili Ali, Fatima, Hasan i Husejn. Poslanik je rekao:

اللهم إِنَّكَ تَعْلَمُ أَنَّ هَؤُلَاءِ أَهْلُ بَيْتِي، وَأَكْرَمُ النَّاسِ عَلَيَّ، فَأَحْبِبْ مَنْ أَحَبَّهُمْ، وَأَبْغِضْ مَنْ أَبْغَضَهُمْ، وَوَالِ مَنْ وَالاهُمْ، وَعَادِ مَنْ عَادَاهُمْ، وَأَعِنْ مَنْ أَعَانَهُمْ، وَاجْعَلْهُمْ مُطَهَّرِينَ مِنْ كُلِّ رِجْسٍ مَعْصُومِينَ مِنْ كُلِّ ذَنْبٍ، وَأَيِّدْهُمْ بِرُوحِ الْقُدُسِ مِنْكَ

‘Bože Ti dobro znaš da su oni moj Ehli bejt i najvredniji ljudi kod mene. Voli one koji njih vole i rasrdi se na one koji gaje zlobu prema njima. Drži za prijatelje njihove prijatelje i drži za neprijatelje njihove neprijatelje. Pomozi njihove pomagače. Očisti ih od svake prljavštine i drži ih podalje od svakog grijeha. Pruži im od Sebe pomoć putem Ruhul-kudusa (Svetog duha).’“[4]

Prenosi se od Ummu Seleme da je rekla:

كَانَتْ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَآلِهِ وَسَلَّمَ، أَشْبَهَ النَّاسِ وَجْهًا وَشِبْهًا بِرَسُولِ اللهِ‏

„Fatima, kćerka Muhammeda, a.s., bila je izgledom najsličnija Poslaniku.“

Aiša kaže:

مَا رَأَيْتُ أَحَدًا كَانَ أَصْدَقَ لَهْجَةً مِنْهَا إِلَّا أَنْ يَكُونَ الَّذِي وَلَدَهَا

„Nisam vidjela da iko više govori istinu od Fatime, osim Božijeg Poslanika, s.a.v.a.“[5]

Kada god bi Fatima dolazila kod Poslanika, on je ustajao ispred nje i ljubio je. Izražavao joj je dobrodošlicu, uzimao bi je za ruku i posjedao bi je na svoje mjesto. Kada bi Poslanik ulazio, hazreti Fatima bi iz poštovanja prema svome ocu ustajala sa svoga mjesta i poljubila bi ga, uzela bi ga za ruke i posjela bi ga na svoje mjesto. Poslanik je stalno povjeravao svoje tajne hazreti Fatimi i savjetovao se s njom kod izvršavanja svojih poslova.[6]

وَكَانَتْ إِذَا دَخَلَتْ عَلَيْهِ رَحَّبَ بِهَا، وَقَبَّلَ يَدَيْهَا، وَأَجْلَسَهَا فِي مَجْلِسِهِ، فَإِذَا دَخَلَ عَلَيْهَا قَامَتْ إِلَيْهِ، فَرَحَّبَتْ بِهِ، وَقَبَّلَتْ يَدَيْهِ، وَأَجْلَسَتهَ فِي مَجْلِسِها

Prenosi se od Hasana Basrija da je rekao: „Ne postoji nijedna ličnost u ovom ummetu pobožnija od hazreti Fatime. Ona je toliko obavljala namaz da su joj mubarek noge oticale.“[7]

Jednog dana je Abdullah ibn Hasan u jeku svoje mladosti koju je krasila staloženost i veličina ušao kod Omera ibn Abdulaziza. Omer je ustao sa svoga mjesta i krenuo mu u susret kako bi ga dočekao. Udovoljio je njegovim zahtjevima. Nakon toga mu je uhvatio nabor na stomaku i pritisnuo ga rukom tako da je on osjetio bol. Rekao mu je:

„Prilikom zagovora sjeti se ovog djela.“

Kada je Abdullah izašao, njegova svita ga je prekorila:

„Zašto si s ovim mladićem tako postupio?“

On je odgovorio: „Pouzdan prenosilac mi je prenio jedan hadis. Oslanjam se na njegove riječi kao da sam te riječi čuo od Božijeg Poslanika kako kaže:

فَاطِمَةُ بَضْعَةٌ مِنِّي، وَيَسُرُّنِي مَا سَرَّهَا

‘Zaista je Fatima dio moga tijela. Raduje me ono što nju raduje.’

Ja dobro znam da bi se Fatima obradovala zbog ovoga što sam s njenim sinom uradio, da je kojim slučajem živa.“

Upitali su ga da im pojasni značenje pritiskanja kože na njegovom stomaku i riječi koje mu je uputio. Omer je rekao:

„Svaka osoba iz porodice Hašima ima pravo zagovora kod Uzvišenog Gospodara. Upravo zbog toga sam htio da sebe uvrstim u krug onih za koje će se ovaj mladić zagovarati.“[8]

Ibn Sabbag Maliki je rekao: „…Fatima je kćerka osobe zbog koje je spuštena sura El-Isra’. Ona je vrijedna koliko i Sunce i Mjesec. Kćerka je najuzvišenijeg čovjeka. Njeno rođenje je čisto i svi mislioci su saglasni da je ona gospođa nad gospođama.“[9]

Hafiz ebu Nua'jm Isfahani o njoj je rekao:

„Zehra je pobožna među odabranim i odabrana među bogobojaznim. Dio je Poslanikovog tijela i najsličnija njemu od svih ljudi… Fatima je bila bezvoljna prema dunjaluku i njegovim užicima i bila je dobro obaviještena o njegovim tajnama, mahanama i štetama koje on nanosi.“[10]

Abdul-Hamid ibn Ebul-Hadid Mu'tezili kaže:

„Časni Poslanik je, više nego što su ljudi pretpostavljali, iskazivao poštovanje prema Fatimi. Njegova ljubav prema njoj prevazilazila je ljubav oca prema djetetu. Poslanik, s.a.v.a., je više puta u prisustvu posebnih i običnih prijatelja u različitim prigodama govorio: „Ona je predvodnica svih žena svijeta. Zaista je ona ravna Merjemi, kćerki Imranovoj. Zaista, kada ona prođe Mahšarom, čut će se glas koji će dolaziti od strane Arša: O vi, što stojite sakupljeni, spustite svoje poglede da prođe Fatima, kćerka Muhammedova.“

Ibn Ebul-Hadid dodaje: „Ovaj hadis je od vjerodostojnih, a ne od slabih hadisa.“

Časni Poslanik je više puta rekao:

يُؤْذِينِي مَا يُؤْذِيهَا، وَيُغْضِبُنِي مَا يُغْضِبُهَا، وَإِنَّهَا بَضْعَةٌ مِنِّي، يُرِيبُنِي مَا رَابَهَا

„Mene uznemirava ono što nju uznemirava, ljuti me ono što nju ljuti. Zaista je ona dio moga tijela i onespokojava me ono što nju onespokojava.“[11]

Doktor Ali Hasan Ibrahim, savremeni historičar, kaže: „Fatimin život je jedina zasebna stranica historije na kojoj možemo opipati različite vrste vrijednosti i veličina. Ta velika žena nije bila poput Belkise i Kleopatre koje su svoju veličinu stekle putem krune, velikog prijestolja, ogromnog bogatstva i neuporedive ljepote. Fatima nije bila poput Aiše koja je bez imalo ustručavanja preuzela zapovjedništvo nad vojskom u bici oko Deve i koja je pozvala na izazov muškarce kako bi na taj način stekla popularnost, već se mi nalazimo pred ličnošću koja je mogla ponuditi i pokazati cijelom svijetu aureolu mudrosti, veličine i ugleda, i to ne one mudrosti čiji je korijen u knjigama filozofije i različitih mislilaca, već mudrosti koja je proizašla iz iskustva koje je stekla kroz vrijeme prepuno promjena i iznenadnih dešavanja. Njena veličina i ugled nisu izrasli iz imetka i bogatstva, već iz dubine njene duše.“[12]

[1] Revdeje Kafi, str. 536.

[2] Kešful-gumme, sv. 1, str. 463.

[3] Biharul-envar, sv. 43, str. 19.

[4] Ibid., sv. 43, str. 65 i 24.

[5] Zehairul-ukba, str. 54.

[6] Ehlul-bejt, str. 144.

[7] Biharul-envar, sv. 43, str. 84.

[8] El-Agani, sv. 8, str. 307; Makatilut-talibijin, 124.

[9] El-Fusulul-muhimme, str. 141.

[10] Hiljetul-evlija, Bejrut, sv. 2, str. 39.

[11] Šerhu nehdžil-belaga, sv. 9, str. 193.

[12] Fatimetuz-Zehra behdžetu kalbil-Mustafa, str. 21.