Hazreti Fatima, s.a., u posjeti ocu

Hazreti Fatima, s.a., u posjeti ocu

Hazreti Fatima, s.a., je u velikoj tuzi došla kod oca koji je bio pri odlasku svom Gospodaru. Sjela je pored njega, slomljena srca i uplakanih očiju, i ponavljala: “I bijelo je lice kojim se traži kiša, utočište siročadi i zaštita udovica.” U tom trenutku je Božiji Poslanik, s.a.v.a., otvorio oči i tiho rekao: “Kćeri moja, ovo su riječi tvog amidže, Ebu Taliba. Nemoj to govoriti, već reci:

وَمَا مُحَمَّدٌ إِلَّا رَسُولٌ قَدْ خَلَتْ مِن قَبْلِهِ ٱلرُّسُلُ أَفَإِيْن مَّاتَ أَوْ قُتِلَ ٱنقَلَبْتُمْ عَلَىٰٓ أَعْقَـٰبِكُمْ وَمَن يَنقَلِبْ عَلَىٰ عَقِبَيْهِ فَلَن يَضُرَّ ٱللَّهَ شَيْـًٔا‌ وَسَيَجْزِى ٱللَّهُ ٱلشَّـٰكِرِينَ.

Muhammed je samo poslanik, i prije njega dosta poslanika minu, pa ako bi on umro ili ubijen bio, zar biste se svojim pređašnjim stopama vratili? A ko se vrati stopama svojim pređašnjim, Allahu taj nikakve štete neće učiniti, a Allah će zahvalne nagraditi.”[1]

Kao da je Božiji Poslanik, s.a.v.a., ovim htio pripremiti svoju kćerku Fatimu za žalosne događaje koji će uslijediti jer je to više odgovaralo budućnosti nego stihovi Ebu Taliba, r.a. Potom je Božiji Poslanik, s.a.v.a., pokazao svojoj miljenici Fatimi da mu priđe bliže kako bi joj nešto rekao. Ona se nagnula i Poslanik, s.a.v.a., joj je nešto šapnuo pa je ona počela plakati. Potom joj je ponovo nešto šapnuo i ona se osmjehnula. To je izazvalo kod prisutnih radoznalost pa su je pitali o tome, ali ona je odbila da im odgovori: “Ne bih otkrila tajnu Božijeg Poslanika.”

Međutim kada su je nakon preseljenja njenog oca ponovo upitali o tome, ona je objasnila:

أَخْبَرَنِي رَسُولُ اللهِ أنَّهُ قَد حَضَرَ أجَلُهُ وَ أَنَّهُ يُقْبَضُ‏ فِي‏ وَجَعِهِ‏ هَذا، فَبَكَيْتُ ثُمَّ أَخْبَرَنِي، أَنِّي أَوَّلُ أَهْلِ بَيْتِهِ أَتْبَعُهُ فَضَحِكْتُ.

“Božiji Poslanik, s.a.v.a., me prvo obavijestio da mu je stigao smrtni čas i da će u toj bolesti preseliti pa sam zato zaplakala. Potom je nagovijestio da ću ja biti prva iz njegove porodice koja će mu se pridružiti pa sam se nasmijala.”[2]