Poslanikov brat

Poslanikov brat

Jesrib je nazvan Poslanikovim gradom i bio je centar islama. Mnogo ljudi iz tog grada je primilo islam i muslimani iz Mekke su dolazili da tu žive kao i iz drugih gradova, tako da se broj muslimana stalno povećavao. Muhammed, s.a.v.a, više nije bio sam.

Muslimani su se skupili i zajedno napravili kuću za Poslanika, s.a.v.a, a pored nje izgradili su i džamiju, Poslanikovu džamiju.

Muslimani su imali mjesto gdje su se mogli svaki dan sastajati, klanjati, razgovarati.

Poslanik, s.a.v.a, im je govorio u džamiji i uvijek bi bilo pitanja o kojima su razgovarali.

Muslimani iz Medine bili su poznati kao ensarije, što znači Poslanikovi pomagači, a oni koji su dolazili iz Mekke zvali su se muhadžiri, oni koji se isele.

Jednog dana, Poslanik, s.a.v.a, je pozvao sve ensarije i muhadžire da se iskupe na jednom mjestu kako bi se pobratimili, jedni s drugima.

Okupili su se u džamiji, ensarije na jednoj strani, a muhadžiri na drugoj i onda su ustajali, stali jedan naspram dugog, uzeli se za ruke i dali jedan drugom obećanje da su od tada njih dvojica braća. Svi su bili znatiželjni da vide koga će Poslanik, s.a.v.a, odabrati i zagrliti kao svog brata i kome će pripasti ta čast da mu bude brat.

Poslanik je otišao do Alija, uzeo ga za ruku i nazvao ga svojim bratom.

A tako je i trebalo da se desi, jer Ali je i odgajan u njegovoj kući, bio je prvi musliman, njegov amidžić i svo vrijeme on je bio uz Poslanika, bio je legao u njegovu postelju kad je Muhammed, s.a.v.a, morao napustiti Mekku. Poslanik je ovim htio svima pokazati koliko voli Alija i koliko je njegov položaj veliki.