Poslanikovo, s.a.v.a., trgovanje Hatidžinom imovinom
Poslanikovo, s.a.v.a., trgovanje Hatidžinom imovinom
Muhammedove pohvalne moralne nadarenosti, visoke ambicije, povjerljivost i istinoljubivost obasjavale su njegovu ličnost u Mekki i privlačile srca Mekkelija. Iako je bio potomak časne porodice, zbog siromaštva i neimaštine u Ebu Talibovoj kući, on je predložio svom bratiću da počne trgovati imovinom Hatidže, kćerke Huvejlida. Tada je Muhammed imao dvadeset i pet godina.
Da bi ovo sproveo u djelo, Ebu Talib je otišao kod Hatidže i prije svega je upoznao s prijedlogom. Hatidža se jako obradovala i, poznavajući Muhammeda, odmah prihvatila. Dva puta više robe koju je obično davala za trgovinu stavila je Muhammedu na raspolaganje[1] i Muhammed je krenuo u Šam. Na putovanju je uz njega bio Mejsere, Hatidžin sluga. Muhammed je svojim prelijepim vrlinama i osjećajnošću privukao naklonost i stekao Mejserovo poštovanje. Promišljeno i s povjerljivošću poslujući ostvario je veliku zaradu. Mejsere je na ovom putovanju kod njega vidio mnogo zadivljujućih kerameta i po povratku u Mekku ispričao je Hatidži sve što je vidio i čuo.[2] Ove novosti su još više privukle Hatidžinu pažnju i povećale njeno uvažavanje Muhammeda, a Mejsere ju je potaknuo na udaju za njega.
Po tvrdnjama nekih historičara, Hatidža je Muhammeda, s.a.v.a., bila angažovala samo kao najamnog radnika. Međutim, Ja'kubi u svojoj knjizi, koja je jedan od najstarijih autentičnih izvora, navodi: “Ono što ljudi tvrde, da je Hatidža unajmila Muhammeda za određeni iznos, ne bi moglo biti tačno, jer on nikada nikom nije bio najamni radnik”.[3] U predaji koju prenosi Imam Hasan El-‘Askeri, a.s., od svoga oca Imama Hadija, a.s., stoji:
إِنَّ رَسُولَ اللَّهِ، صَلَّى اللهُ عَلَيهِ وَ آلِهِ وَ سَلَّمَ، كَانَ يُسَافِرُ إِلَى الشَّامِ مُضَارِبًا لِخَدِيجَةَ بِنْتِ خُوَيْلِد.
“Časni Poslanik, s.a.v.a., je kao dioničarski partner putovao u Šam s Hatidžinom imovinom.”[4]
[1] Biharu-l-envar, sv. 16, str. 22; Kešful-gumme, sv. 2, str. 134, preuzeto iz Me'alimu-l-‘itre, Dženabezi, vidjeti: Es-Siretu-l-halebijje, sv. 1, str. 132.
[2] El-Bidajetu ve-n-nihaje, sv. 2, str. 296; Es-Siretu-l-halebijje, sv. 1, str. 136.
[3] Tarihu-l-Ja'kubi, sv. 2, str. 21.
[4] Biharu-l-envar, sv. 17, str. 308.
