Pri šehadetu Habiba ibn Muzahira
Pri šehadetu Habiba ibn Muzahira
Kada je imam Husejn zatražio prekid sukoba radi obavljanja namaza, Ibn Numejr je glasno rekao:
“Vaš namaz neće biti primljen!”
Habib ibn Muzahir[1] je čuvši to izašao i obratio se Ibn Numejru:
“Tvrdiš da namaz porodice Allahovog Poslanika neće biti primljen, a tvoj, kao, hoće, magarčino!”
Na to je Ibn Numejr napao Habiba. Neki saborci su mu krenuli pomoći, a i nekoliko Habibovih prijatelja je njemu priteklo u pomoć pa je među njima izbio žestok sukob.
Iako je bio star, Habib je ubio grupu neprijateljskih vojnika i na kraju pao kao šehid, a neprijatelj mu je odsjekao glavu. Pogibija ovog starog čovjeka teško je pala Husejnu ibn Aliju i kada je došao do njegovog raskomadanog tijela bez glave, rekao je:
“Kod Svevišnjeg Allaha tražim nagradu za sebe i one moje prijatelje koji me podržavaju.” [2]
ثُمَّ حَمَلَ عَلَيهِ رَجلٌ مِن بَنِي تَمِيمٍ فَطَعَنَهُ فَذَهَبَ لِيقُومَ فَضَرَبَهُ الحُصينُ بنُ نُميرٍ، لَعَنَهُ اللهُ، عَلَى رَأْسِهِ بِالسَّيفِ فَوَقَعَ وَ نَزَلَ التَّمِيمِي فَاجْتَزَّ رَأسَهُ فَهَدَّ مَقْتَلُهُ الحُسَينَ، عَلَيهِ السَّلامُ، فَقَالَ: عِندَ اللهِ أَحْتَسِبُ نَفْسِي وَ حُمَاةَ أَصْحَابِي
[1] Ebu Ša'sa je bio Poslanikov ashab. Kada je Zapovjednik vjernih bio halifa, on je bio jedan od njegovih posebnih i bliskih prijatelja i sljedbenika te jedan od nekolicine koji su naučili mnoge tajne od njega.
Rahmetli šejh Kešši prenosi od Fudejla ibn Zubejra da je jednom Mejsam Temmar u Kufi u skupini plemena Beni Esed vidio Habiba ibn Muzahira. Počeli su razgovarati i Habib je rekao: “Vidim starca čija kosa je opala i stomak ispao, posao mu je prodaja dinja na pijaci Daru rizk. Vidim da će u skoroj budućnosti na putu ljubavi prema Poslanikovoj porodici biti obješen.” (mislio je na Mejsama).
Mejsam je odvratio: “Ja također vidim čovjeka crvenog lica, bujne kose, koji će krenuti da pomogne sinu Allahovog Poslanika i na tom putu će biti ubijen, a njegovu će glavu nositi po Kufi.” (Mislio je na Habiba ibn Muzahira). Habib i Mejsam su se nakon ovog razgovora udaljili, a oni koji su tu bili prisutni i čuli ono što su oni govorili, rekli su: “U životu nismo vidjeli veće lažljivce od njih dvojice.”
Brzo poslije toga stigao je Rušejd el-Hedžeri i pitao ih za Habiba i Mejsama pa su mu saopštili da su maloprije bili tu i ispričali mu ono što su čuli, a što im je izgledalo neprihvatlijvo.
Rušejd je onda rekao: “Neka se Allah smiluje Mejsamu, zaboravio je reći i da će osoba koja donese Habibovu glavu u Kufu dobiti stotinu dirhema više nagrade u odnosu na ostale glave.” Rušejd se potom udaljio, a oni koji su čuli šta je govorio rekli su: “Ovaj treći je još veći lažljivac od one dvojice.”
Fudejl nastavlja: “Međutim, za kratko vrijeme poslije toga svojim sam očima vidio Mejsama obješenog pored kuće Amra ibn Hurejsa, a nedugo zatim i Habibovu glavu kako je odsječenu pronose Kufom.
[2] Tarihe Taberi, sv. 7, str. 349.
